Visoko skolstvo

Univerziteti kao zvanicno jezgro inteligencije (mada i to je sada diskutabilno) su nekada bili srediste bunta protiv politickog jednoumlja. Sada to sigurno vise nisu jer je ocigledno da su velike studentske demonstracije iznedrile nove tajkune dok je demokratija koju su svi zeljno ocekivali donela cistu apatiju. Skolstvo Srbije je unisteno a nastavnici i profesori su ponizeni kako moralno tako i materijalno.

Sta se desilo? Desilo se nesto veoma jednostavno. Studentski bunt 90tih je postojao samo iz jednog razloga: Kolovodje su bile finansirane sa strane sa ciljem da se srusi Milosevic. Kada je taj cilj ostvaren “gurka” sa strane je prestala.

Autor teksta je dobro upoznat sa cinjenicom da je Dzordz Soros deset godina finansirao odlazak studenta na praksu na americke univerzitete kroz program koji je organizovao pokojni profesor Miodrag Radulovacki. Kada je Radulovacki 2002. godine nazvao Sonju Liht, Sorosevu predstavnicu za Srbiju da se dogovori u vezi programa za sladecu godinu, ona mu je odgovorila: “Dragi profesore, dosta je bilo, sada zelimo da finansiramo nesto novo.” Ovo je samo jedan mali dokaz da je finansiranje sa strane (u ovom slucaju obicnog letnjeg programa) bilo radjeno sa politickim ciljem. Ovo naravno nije lako dokazati ali takodje nije preterano tvrditi da su masovne demonstracije koje su morale biti dobro ogranizovane bile “podmazane” sa strane. Novija istorija je pokazala da se Srbi ne okupljaju spontano u velikom broju da dignu glas protiv nepravde.

Nova “demokratska” vlada je uvela “reformu” skolstva koja se uglavnom sastojala u povecanju nameta studentima i njihovim roditeljima. Uvela je Bolonjski sistem kao da predhodni nista nije valjao i konacno dozvolila je otvaranje velikog broja privatnih univerziteta gde je diploma samo pitanje dubine dzepa.

Sta je potrebno uraditi po pitanju visokog skolstva?

1.  Dostojanstvo ce se potruditi da uveri mlade ljude da studiranje na drzavnim univerzitetima nije gubljenje vremena. Za sada to tako izgleda jer je istina da diploma retko znaci posao. Ovo se moze uraditi tako sto nadlezne institucije (zavod za statistiku) izracuna koliko diplomaca je potrebano svake godine iz neke oblasti. Na ovaj nacin se moze poizvesti ravnoteza izmedju “ponude i potraznje” kadrova. Brojke moraju biti javno objavljene i lako dostupne svakome ko planira upis fakulteta. Ako se desi da neko zaista zeli da upise profil za kojim potraznja nije velika, ovim ce se bar svesno upustiti u studije koje ne garantuju zaposlenje u struci. Sistem kvota postoji u Americi i Kanadi za neka zanimanja kao sto su farmaceut, lekar i “oftometrist”. Ovo nisu uradile americka ili kanadska vlada vec profesionalna udruzenja koja su nametnula smanjene kvote cime su sebi omogucili visoke plate. Istina, namerno smanjenje kvota nije pravedno i rezultat toga je sto u Americi studenti koji zavrse medicinu ne zele da budu lekari opste prakse jer je plata “svega” $180 000 godisnje. Lekari opste prakse kao i farmaceuti su jako deficitarno zanimanje samo zbog smanjenog priliva studenata. Nova vlada nece ici ovim putem vec ce naci srednje resenje.
2. Nova vlada ce vratiti vaznost drzavnim univerzitetima jer ce njihove diplome vrednovati vise od diploma privatnih univerziteta pri zaposlenju u ustanovama koje pripadaju drzavi (skolstvo, zdravstvo, inustrija). Dostojanstvo ce takodje zahtevati da se profesori univerziteta pridrzavaju viskoh profesionalih i moralnih standarda.
3. Nova vlada nece ogranicavati rad privatnih univerziteta ali ce pri izdavanju akreditacije privatnim univrzitetima proveriti njihov nacin rada. Zaposlenima u drzavnim institucijama nece biti dozvoljeno da za honorar drze predavanja na privatnim univerzitetima.
4. Dostojanstvo ce iskoristiti potencijal naucnog kadra na srpskim univerzitetima i finansirati projekte koji mogu brzo da se komercijalizuju. U ogranicenim uslovima finansiranja nauke moraju da postoje i projekti povezani sa industrijom. Primer je proizovdnja vakcina. Torlak je namerno unisten i sada se vakcine uvoze. Svaki prosecan naucnik sa iskustvom iz biomedicinskih nauka ume da napravi vakcinu. Slicni primeri se mogu naci u svakoj grani industrije.