Kako MMF unistava naivne drzave

Ovaj tekst je zasnovan na knjizi ekonomiste Dzozefa Stiglica (Joseph Stiglitz), dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Stiglic je veliki kriticar MMF-a (privatne banke u vlasnistvu porodice Rotsild-Primedba webmastera sajta Dostojanstva). Zaduzivanje kod MMF-a dovodi zemlju u propast! Nobelovac je objasnio citav proces. Politicari ocigledno ne citaju knjige pametnijih od sebe pa ne mogu nista ni da nauce.

U idealnom slucaju ozbiljna drzava ne treba da se zaduzuje vec da pare sama zaradi koristeci sopstvene resurse. Medjutim, pre ili kasanije vlade zemalja zele da uzmu kredit od Medjunarodnog Monetarnog Fonda kako bi razvili zemlju ili napunili dzepove pod izgovorom “razvoja zemlje”. Kredit uvek zvuci kao dobra prilika da se bez rada dodje do para dok su politicari na vlasti a onda ostavljaju drugima da misle kako ce da vracaju dugove. Da bi zemlja dobila kredit od MMF-a, ona mora da zadovolji neke uslove nako cega pocinje igranka. Uslovi su sledeci:

1. Stezanje kaisa i povecanje poreza i kamata
2. Liberalizacija trgovine
3. Liberalizacija kapitala
4. Privatizacija

 

Stezanje kaisa i povecanje poreza i kamata

Vlada zemlje koja zeli da pozajmi novac mora da pokaze da ga ne rasipa. Ovo donekle zvuci razumno medjutim “stezanje kaisa” znaci ukidanje mnogih pogodnosti za stanovnistvo kao sto je recimo besplatna uzina za decu, besplatni udzbenici, besplatne zdravstvena zastita i mnogo drugih socijanih programa sto uglavnom pogadja obicne ljude cija situacija momentalno postaje gora. Vlada zemlje takodje dobija zadatak da podigne kamate kako bi se “napunio budzet” a to opet znaci da gradjani koji podizu zajam kod privatnih banaka za pokretanje biznisa recimo, moraju da placaju vecu kamatu. Ovo u startu negativno utice na male privrednike i svakoga kome treba zajam bilo koje vrste. Porezi takodje rastu.

Liberalizacija trgovine

Liberalizacija trgovine bukvalno znaci ukidanje carina za stranu robu i smanjenje subvencija za poljoprivrednu proizvodnju. Planiranje proizvodnih kvota se ukida jer trgovina treba da bude “slobodna” tj ponuda i potraznja na trzistu odredjuje sve. Ovo takodje ne zvuci lose u nekom idealnom svetu ali Stiglic navodi primere iz proslosti objasnjavajuci da svaka razvijena zemlja sadasnjice nije postala razvijena tako sto je imala slobodnu trgovinu dok se razvijala. Cak i sada razvijene zemlje nemaju potpuno slobodnu trgovinu. Drugim recima slabe ekonomije ne mogu da se takmice sa jakim ekonomijama na slobodnom trzistu. To ih unistava. Srbija jenostrano primenjuje trgovinski sporazum za evropskom unijom sto bukvalno znaci da se sve proizvedeno u EU uvozi kod nas bez carina.

Liberalizacija kapitala

Ova stavka znaci ulazak stranih banaka koje postepeno uguse domace banke. Srbija je sada ne samo trziste za proizvode vec i trziste za zajmove kod stranih banaka.

Privatizacija

Sve sto je vredno a u vlasnistvu drzave stavlja se na prodaju. Komunikacije, zeleznica, velike fabrike aerodromi, luke itd.

Kada naivna/ucenjena vlada primeni ove cetiri stavke, zemlja koja trazi i dobije nesto malo zajma od MMF-a bukvalno izgubi kontrolu nad sopstvenom sudbinom jer dolazi u situaciju da MMF odredjuje kolika ce biti plata nastavnicima i profesorima, da li ce drzava dati subencije poljoprivrednicima itd. Vlada drzave bukvalno dobija naradjenja iz inostranstva kako da vodi zemlju, kako da trosi pare i sta ce da proda od imovine.

Da li razuman covek treba da sebe dovede u ovakvu situaciju zarad malo zajma koji ionako zavrsi u dzepovima politicara? Jedno je uzeti zajam sa kamatom i pametno uloziti pozajmljeni novac koji ce se na kraju vratiti. Prodaja drzavne svojine i ulazak u neokolinijalisticko ropstve je nesto sasvim drugo.

Sta se moze uraditi?

Dostojanstvo ce prvo prouciti literaturu na ovu temu i platiti ljude kao sto je Dzozef Stiglic za savetnika vlade. Zvuci previse jednostavno zar ne? Izgleda da nije. Trenuta vlada je ima Tonija Blera kao savetnika. Covek koji nas je bombardovao nam izvlaci pare iz budzeta i savetuje nas. Jel nekoga sramota zbog ovoga?

Dostojanstvo ce videti gde se nalazimo u procesu unistavanja drzave i koliki je zaista dug. Iz medija se moze zakljuciti da su sve cetiri stavke vec realizovane u Srbiji.

Nova vlada ce uciniti sve da se oslobodi duga prema MMF-u. Prvi korak je detaljna analiza kosovskog duga. Predhodne vlade su preuzele na sebe 858 miliona dolara na ime kosovskog duga i otplatile polovinu iako Srbija nema nikavu kontrolu na Kosovu. Ako se ispostavi da je to takodje bio aranzman povezan sa MMF-om, Dostojanstvo ce povezati kosovski dug sa zajmom od MMF-a kao objedinjenu finansijsku obavezu i srdacno ponuditi sledece:

• Zamrzavanje placanja kosovskog duga bez kamate i nastavak placanja tog duga od trenutka kada Srbija povrati punu kontrolu nad teritorijom Kosova i Metohije. Vlada ce nastaviti da placa zajam od MMF-a za Srbiju bez uplitanja fonda u odluke vlade kako ce organizovati ekonomiju po pitanju cetiri stavke koje su ranije iznete u tekstu. MMF ce izvuci kamatu ali Srbija nece raditi kako oni kazu. Nikada se vise nece desiti da premijer kaze: “Ja bih ali mi MMF ne da…”

Ako MMF ne pristane na ovo, nas finansijski problem ce postati pravni problem koji ce se resavati po medjunarodnim sudovima. Srbija ce pripremiti tim pravnika i zastupnika pred sudovima i pokazati da je postojala finansijsko-politicka sprega napada na Srbiju i zato se pitanje ratne odstete koja je politicke prirode i pitanje duga koji je finansijske prirode ne mogu razmatrati odvojeno.

Dug Srbije prema MMF-u bice ono sto ostane nakon sto se izracuna i oduzme ratna odsteta koja Srbiji pripada kada se uzmu u obzir NATO agresija, kosovski dug, pravna situacija Srbije u vezi Kosova i imovine na Kosovu i konacno dug koji su DS in NS vlada napravile.

Maratonska parnica ce kostati manje nego sto Srbiju kosta trenutni aranzman sa MMF-om a za to vreme ce Srbija dobiti vreme da predahne. Parnica sa MMF-om ce pokazati kako su sredstva bila koriscena i da li ima osnova da se neko sa srpske strane pozove na odgovornost.

Dostojanstvo ce prekinuti jednostrano primenjivanje trgovinskog sporazuma sa EU i tretirati robu iz EU isto kao sto EU tretira robu sa porkelom iz Srbije. Po pitanju liberalizacije trzista nova vlade ce primeniti reciprocne mere prema drzavama u kojima srpske firme imaju otezane uslove poslovanja.

Srbija nije duzna da bez pogovora izvrsava naredjenja stranih banaka. Pritiska ce biti, ali se NATO agresija nece ponoviti iz razloga sto je u zemlju uslo puno stranog kapitala koji bi u takvoj situaciji stradao. U slucaju da se desi da EU koja je prakticno integrisana u MMF zapreti uvodjenjem viza za drzavljane Srbije, Dostojanstvo ce proceniti koje mere ce ekonomski najvise zaboleti doticne zemlje. To mogu biti drasticno povecanje carine nove regulative za strane kompanije ili otezavanje plovidbe Dunavom brodovima iz EU.